О књизи: 2020 / „У тишини“ је наратив у којем главни лик ћути скоро цео текст. Готово једино занимање му је слушање хука мора у коме се откривају свет и почеци језика. Али тишина се одједном појављује као емоционално набијена област мисли, а крајње неутрални, „бели” стил постепено се претвара у биографска сећања. Или, боље речено, немогућност јасног памћења мајке, детињства, чак и релативно скорашњих догађаја. Причу употпуњује неколико прозних минијатура које такође истражују однос између говора и тишине, детињства и старости, филозофије и фикције..